Aktuelno u Srbiji...

Nisam mogla a da ne primetim sve veci broj naših sugrađana koji "furaju" Nike-ove modele već dobro nam poznatih AirMax patika.Da,da,to su one šarene sa vazdušnim đonom koje su predstavljale statusni simbol 90ih i na taj način ih obeležile.
Doduše,svako ima svoj ukus koji treba slediti,i ja svakako neću nikoga kritikovati zbog toga što se meni lično ta patika ne dopada,samo mi je prosto čudno kako odjednom toliko ljudi promeni ukus i krene da kupuje skupe patike sa vazdušnim đonom(?!) koje su pre par godina odbacili...Da li se to modni ukus menja sa promenom trendova ili su prosto "ermaksice" iskreno počele da nedostaju svojm bivšim poklonicma?
Nije me to jedino iznenadilo.Primetila sam i da se sve češće po radio stanicama i beogradskim klubovima pušta muzika koja je bila popularna 90ih,a to su sve vrste turbo dance-a. Prošle subote sam posetila jedan popularan klub koji je inače poznat po najnovijim hitovima elektronske muzike i ostala zatečena playlistom- pored stranih komercijalnih dance hitova našao se i poneki hitić devedesetih! Ljudi su, naravno, đuskali i izgledali oduševljeni repertoarom,pa sam stekla utisak kako se vraćam kroz vreme.Vrlo brzo se napunio deo kluba gde se puštala stara komercijala a ostao prazan onaj deo koji je bio ispunjen samo izvornim house zvukom,koji je inače bio zaštitni znak dotičnog kluba.Dan kasnije sam izašla u kafe-klub gde nastupa rock bend koji već mesecima zabavlja publiku svojom kvalitetnom svirkom. Jedva sam čekala da ponovo čujem zvuke muzike koja se nikako ne da pregaziti i uz koju se ljudi zabavljaju opuštenim đuskanjem a ne poziranjem.I šta me dočekalo? Posle par uvodnih pesama počeo je da dopire zvuk iz devedesetih,naravno,uz opštu oduševljenost. Eto,pomislih, tako se i preko najužih kanala dvedesete provlače i u najsitnije pore našeg društva...Najke su samo njihov najtransparentniji izraz. Ili se varam...Ako je tako, još bolje. A ako nije onda cemo za koji mesec početi da ličimo na likove iz "Dva sata kvalitetnog TV programa" :) .Ni sama nisam sigurna kako će se razvijati ovaj trend na pomolu ali jedno sam sigurna : "Istorija se ponavlja ali svaki put više košta."

Kada se spremamo za put obično smo nestrpljivi da stignemo do željene destinacije i istražujemo što više možemo o istoj, tako da se i ne posvetimo potpuno pripremi za samo putovanje (bar većina). Prihvatimo sam put kao neku laganu prepreku koja se lako da preskočiti na putu ka cilju, i u kojoj se mođe usput i uživati obilaženjem znamenitosti, upoznavanjem novih ljudi, mesta, fotografisanjem itd. Ali da li je uvek tako - zavisi od prilika. U najvećoj meri naš doživljaj puta zavisi od rute kretanja, tj. kroz kakvu deonicu nas vodi naš odabrani put...U Srbiji, što se toga tiče, skoro svaki putni pravac je potencijalno "opasan". Kao što svi znamo, na bilo kojoj priznatoj route map-i vidljivi su samo autoput i Ibarska magistrala, eventualno još poneki regionalni put i to ako je route planner malo temeljnije odradjen (prim. ViaMichelin). A to i nije bez razloga. Kao prvo uzmemo u obzir da je pomenuta magistrala koja seče našu zemlju poznata kao "put smrti" jer joj je godišnja crna brojka 450-500 poginulih (u 2007.čak 964; blic.rs) a frekvencija od 22.000 vozila na sat koja saobraćaju nizom takozvanih crnih tačaka, ni malo ne uliva poverenje. Ako se neko da zastrašiti ovim podacima i odluči za alternativni pravac ka željenoj lokaciji u zemlji ili dalje, opet nije na dobitku! Ni lokalni putevi nisu ništa bolji od ozloglašene magistrale,čak i očekivano gori. Tu se još javlja problem i neosveljenih kolovoza, nedostatak bankina kraj puta, što je naročit problem u planinskim predelima i visoravnima gde je se prolazi samo i jedino rizičnim "serpentinama". Da ne zaboravim i sitnicu, a to je - neobeležene trake i uzak kolovoz. Ma kakav je to problem za iskusne vozače, rekao bi neko, ali cifre iz crnog bilansa govore drugačije. I njih čine upravo ti iskusni vozači. Ajmo sad da pogledamo šta nam onda preostaje od ostale putne infrastrukture, kad se izuzmu ovi međugradski krpljeni "putevi". Samo autoput, koji koliko obećava veliku brzinu upravo njome najviše i preti. Svi su već nailazili na svakakve snimke na Internetu prikupljene sa raznih autoputeva (prim.http://www.youtube.com/watch?v=P4EfH1r8p60&feature=related). Doduše, ni gradska vožnja nije u zaostatku ,što se da videti na sad već komičnom klipu http://www.youtube.com/watch?v=7hdaDfenFCM&feature=related . Eto, šta više reči o našim putevima, to je već opšte poznat problem, samo je još nejasno kada će biti rešen- da li za 10ak ili 20ak godina...A to je pitanje od velike važnosti za celu zemlju, od koje i ekonomija indirektno zavisi. Ništa,za sada prekidam sa izlaganjem svojih razočarenja, a vozačima koji kreću na put želim sreću i optimalne vremenske uslove :) pa da ga dožive bar kolko-tolko kao avanturu a ne traumu kao neki od nas...